Otadžbina

78

Н А ПРЕСТОЛУ

«По сред кише и буре дошао је и узео је срце моје. Да ли је он отео моје срце или ја његово ? Оба су полетела једно другом на сусрет." ГроФпца прениде песму чим }ој собарнца јавиВалпургу и ова уђе. — Ах ти си, здраво ! Које добро носиш? Валпурга промуца своју молбу, и иредаде јој артију. — Небој се ништа ! — рече Ирма, зазвони и нареди лакају који уђе «Кажите моме брату да одмах дође к мени» па онда се окрете опет Валпурзи —Ја ћу спровести ову молбу за помиловање са неколико речи од моје руке. Небој се ништа. Мени је здраво мило што ти могу једну услугу учинити. Ја сам те давно хтела питати да немаш какву жељу на срцу. Краљ ће за цело опростити." Валпурга је хтела да говори али све се то тако брзо догађало да није могла доћи до речи. Ађутант дође, узе молбу и оде. Ирма стаде миловати Валпургу по лицу говорећи. — Тако, ја не ћу да ми је ово драго лице брижно. Ево ти моја реч да ће томе човеку бити номожено. Тако сад иди те утеши ону јадну жену. .Ја ћу вам сама донети Краљеву одлуку ! Валпурга не дође до речи. Још и сад хтеда јје коју рећи — али која вајда, артију већ однеше, па онда ко зна можда ће ова милост од Томе начинити доброг човека! Кад Валпурга изађе из грофичине собе и застаде на пољу да мало одахне, чула је опет грофичину песму. Она се врати мирнија у своју собу и рече Ценци. — Можеш бити сигурна да ће се твоме Томи помоћи, али дај ми руку и обећај ми да ћеш гдедати барем од сад да твој Тома постане други човек, да га не ћеш више сакривати и помагати у његовом неваљалству. Немој да ме гледаш тако зачуђено, ја знам врло добро ко је Тома