Otadžbina

НА ПРЕСТОЛУ

79

и ко си ти, ја знам какву сам одговорност због вас данас на се узела ! — 0 за цело — рече Ценца пола одобравајући а пола подсмешљиво — ти си наша срећа, ти си дика и понос целог нашег краја! У недељу, пред црквом, причаћу целом народу шта си ти овде и шта можеш. Твоја је мајка била моја другарица, и да је мој Тома добио тако добру жену као што си, ти и он би постао домаћин. Али сад ми се мора оженити, не ћу ја више то да трпим ! Ценца је ово говорила пијући одлпчну каву коју јој г-ђица Крамерова непрестано долеваше. — Ах кад би мој син само окусити могао, али он је сада доле на самртном отраху ? Тако му и треба неваљалцу једном ! Он ће ово добро запамтити, па ми не ће више никад у штету ! Баба се беше рашћеретала, а Крамерова није могла да се наужива доброте и материнске љубави њене. Цошто је Ценца попила каву и појела скоро читав колач, она рече —- Смем ли понети ово парченце шећера ? Хтела би да ми го буде вечан спомен како сам у Краљевом двору пила каву! Г-ђица Крамерова зави јој још парче колача у артију и рече «Ово понесите вашем сину»< Ценцз беше неисцрпљива у "изразима благодарнести и беше врло добре воље. Хтела је да види принца, али Варпурга не даде, јер је знала за што. Цео је свет знао да је Ценца вештипа , па баш и ако то није са свим истина, опет, ко зна ? Међу тим она беше већ толико политичарка постала да се изговорила нарочитом забраном личнога лекара, који не пушта принцу ни једнога странца, Ценца сада стаде причати какво је то узбуђење било у целом њиховом крају кад онако изненада