Otadžbina

82

НА ПРЕСТ0.1У

— Тако нано, сад је све у реду. Сад ћемо најпре да попијемо по једну за дугог чекања. Ја сам међу тим преко пута код оног пушкара видео једну двоцевку да јој пара нема. Она може да се тако расклопи да цела пушка може у џеп да стане. Да видимо који ће ме сада шумарски зеленбаћ ухватити ! Прво што је Тома урадио беше то да је на овој шешир опет прикачио ловачко перо па га је онда тако накриво наместио, као да вели : ходи вамо који сме! Баш кад њих двоје хтедоше поћи, наиђе Баум с улице; он је хтео да им сврне с пута, али Ценца пође право преда њ да му још једном благодари на поклону који јој јо дао кад је Валпурга поиазила са села. Она га је том приликом чудновато погиедала и Баум виде испед ока како га и Тома непрекидно мери. Њему нешто штрецну у срцу, а одатле у главу, он осети како му се коса коотреши, за то наби мало боље шешир на очи, па онда извади малу турпију из џепа и стаде њоме заокругљиватп своје нокте. За тим рече, — Па ви сте ми један пут већ благодарили. Није више нужно ! — Окрете се и оде. — Да Јангерл није у Америци ја би се заклела да је то он !— рече Ценца. — Нано, ти си полудела ! —одговори Тома, Они сад пођоше по вароши ; син је свагда толико измицао напред као да му је све једно ако мајку изгуби, У једној механи испио је стојећки један кондир, ренао је мајци да причека , и на скоро се врати са оном пушком за расклаиање, коју беше већ купио. Међу тим је Валпурга седела крај прозора размишљајући како ће сад у њиховој механи «код гемзе» разговарати о њеној сили и власти, и како ће кума механџика, која ју је увек гледала преко рамена, свиснути од беса. Валпурга се смејала помпшљај>ћи како ће се сви надувени завидљивци једити што је она тако срећна, то јој