Otadžbina

84

НА ПРЕСТОЛУ

макар једну једину реч, али само да је цела реч. Ирма јој написа једну реч као прегледаоницу. Та ;)еч беше «Милост. п Валпурга исп ,т ни читав табак са гом једном реч]у; Ирма узе артију и рече — Ово ћу да чувам као успомену на овај час ! —

3. — Да ми је знати шта се то Краљици.. . — Величанству — додаде г-ђица Крамерова. — ... догодило — рече Валпурга — те ово неколико дана принца.. — Кра љевско Височанство - допуњаваше Крамерова. — ... не ће ни да погледа како ваља. Пре се тако радовала, била је изван себе од радости кад узме дете па га притисне на своје груди; један ме је пут питала: Валпурга је ли се тсби учлнило као мени од како сам се ослободила, да све мислим ја сам опет девојка, мене се не тиче цео свет, њега и нема више само сам ја и моје дете. »А сад, сад га тек погледа онако као да је само некад сневала да је имала доте. Мора да су тешке бриге на српу једне мајке.... — .. Краљевоке—допуни Крамерова. — кад она ни своје рођено дете не може љуцки да погледа ! И доиста у краљичином срцу беше страшна борба, Већ од неколико месецп на овамо беше је обузело једно јако осећање у коме беше нешто што ни сама никада није смела гласно да помене, а кад би ко случајно о томе што рекао изгледаше јој као скрнављење једне свете мисли. Она је хтела да њена одлука у њој самој сазри, и она је то цостигла. Од како беше постала мајка, оеећала се одвојена од целога света. Па ипак јв краљица волела из свега срца свога мужа, и у њој је