Otadžbina

НА ПРЕСТОЛУ

85

оламтила силна жудња да њихова свеза поотане још срдачнија, још јача, да се обоје стопе у једну једину хармонију. Тако се у њој постепено утврдила мисао да не сме међу њима остати никаква преграда. Отац мати и дете треба да буду једно, да се моле једноме Вогу, једнаким мислима, једним иотим речима. У својој усамљености она је зажелела да се још јаче споји са својим мужем, да при повратку у свет прослави с шиме још једну свечаност удружења с њиме, најузвишенију. Како је Краљици било забрањено много говорити, и како је иначе по ваздан била сама, то је она одмах првих дана наредила да јој се донесе слика богородичина коју је она веома волела, а то беше мадона коју је писао Филипо Липи млађи. По читаве сахате гледала је краљица непомично слику, а ова њу, и обе мајке беху блажене. Дворски католички свештеник који је походио Краљицу нађе је у врло побожном расположењу. Краљица прво њему повери, дршћући од избуђења, да би желеда прећи у веру свога мужа и детета. Она мољаше да јој со сачо уштеде догматичке поуке, нашто свештеник разуме се врло радо пристаде. Кад он оде, краљица се чисто уплаши : оде једини човек који је знао за њену тајну. Истина он је обећао показати се достојан њенога поверења, али тек њена тајна не беше више само у њеној власти. На брзо она се утишала и образи су јој пламтели од радосног узбуђење што ће и на тако узвишен начин показати своме мужу колико га воли. У сред бујног живота на један пут поче Краљица да мисли о смрти. Она нареди да јој се донесе друга слика коју намести пред својим почивалом. То беше Марија Мисирка од Рибере.