Otadžbina

НА ПРКСТОЛУ

87

у пустињу, где се хранила корењем и где је живела годинама докле јој све хаљине не спадоше с тела а кад јој дође суђени часак, један анђео раширио је над њоме гмашт милосрђа. — То је све лепо и красно — рече Валнурга — али, немојте ми што замерити, госпођо Краљице, ја мислим да је грехота непрестано гледати у тако одвратну слику. Ја бар не би могла заспати у соби у којој има таква слика, јер би се све бојала да ће једноч та жена искочити из оквира, да ће ме шчепати и повући са собом у гроб. Ва име оца и сина, ја је се ево бојим у по бела дана ! Ово поможе ; и краљици се често чинило ноћу да излазе из свог оквира и полази право њој, и она није могла да спава са те слике — и још исте ноћи уклонише је из краљичине собе. Сада настаде оиет мир и тишина, и кад је краљици дозвољено да чита, свештеник јој је набави шта ће читати. Краљица је живела само у свзјим мислима. Валпурга је добро посматрала. Краљица није скоро ни видела своје дете м ако се њему и његовом оцу за љубав одлучила на овај корак. Пре него што ће први пут после ,бабиња изаћи у свет, краљица зовну краља и рече му: — Курте, у недељу ћу први пут изаћи, за го хоћу прво да уђем у цркву твоју и нашега сина. Од сада ћемо се сви заједно молити Богу пред једним олтарем! — Ја не разумем шта хоћеш да кажеш ! — Ја сам се заветова.Ја, ако ме Бог сачува живу и здраву са дететом, да постанем с вама једно. Међу тим ово није извршење једног завета у невољи учињеног,, већ је то моја слободна одлука. Ја не ћу тиме да ти ^дајем нових доказа моје љубиви, ја хоћу само да је крунишим. Курте, све што сам ја и што је