Otadžbina

ВЕРЕНИЦИ

99

ће другде бити срећнији, хоће у тај пар да побледе сни о оогатству; он се чуди, како се могао на то одважити, па би се вратио, да не мисли, да ће се једном богат врагити. Он даље одмиче ла чистини, а око му се невољио и уморно окреће од ове једнолике пространости; зрак ,му се чинп тежак и мртав; тужан улегне у шумну варош и непажљив; куће утиснуте једна из другу, у.шце што излазе у друге улице, чине му се да га гутле; па испред здања, којима се странац диви, помишља он са неснокојном жељом на пољице у његовом завичају, на кућицу, на коју је одавна бацио око и коју ће к^пити. кад се богат врати у своју планину. Али онај, кога у даљину не гониникако каква ирелазна шеља, у којој би се збиле све намере за будућност, а овамо га је грешна једна моћ далеко бацила! Ко је у један пут отргнут од најмилијих навада те нарушен у најмилијим надама, нанушта ова брда, да би потражио непознате људе, , које никад није желео познати, а овамо у мисли никако не може да дође до часа једнога, одређенога за повратак! Збогом, кућо родитељска, у којој седећи са потајном мисли, гледаше да између толиких корака разазна шум од-једног корака, који је очекивао са тајанставним трепетом. Збогом, кућо јоште туђа, кућо погледана толико пута мимогредом, овлаш и не без стида, у којој је мисао замишљала оеби тихи и вечити боравак супружански. Збогом, цркво, у којој је душа ведра толико пута појала хвалу господу; у којој је обред један био обештан и припремљен; у којој је тајни уздах срца требао бити свечано благословен, те да љубав дође као по заповести и да се назове света; збогом ! Онај, који је у вама дао толику насладу, код вас је ; он не ће својој деци кварити радост, ван да им је спреми само извс снију и већу. Такве од прилике, ако не баш такве, биле су мисли Лучијине, а у неколико другојачије биле су мисли друга два путника, докле се чун приближивао десној обали Аде.