Otadžbina

В Е Р Е Н И Ц И

101

данијих. Могли бисмо још на основу добрих разлога и породицу именовати; али ако је она и изумрла са свим, боље је име оставити у перу , да не бисмо како криво учинили мртвима , а и ученима да оставимо основа за истраживање. Дакле нагни путници стигоше у Монцу одмах по сванућу; возар их одведе у једну остерију, па као човек, који је знао место и познавао се са крчмарем, даде им отворити једну собу и одведе их тамо. Захваљујући му се, хтеде Ренцо*да наметне и њему којидинар; али овај, као и чамџија, имао је пред очима другу награду, подаљу, ма побољу; и он грже руку, па бежећи отрча да тимари свога коња. После вечера, као што смо га описали, и ноћи, какву си сватко хможе замислити , коју су провели у онаквим мислима , непрестано стрепећи од каква непријатна сукоба , уз пиркање већма него јесењега ветрића , а уз иепрестано труцкање жалосних кола , које би неучтиво пробудило, чим би које дремајући склопило очи — заиста. свим трома добро се допаде, кад су могли да се у једној соби посаде па утврђену клупу, каква је да је била. Прихватише с коко им је већ доггуштала гладна година и ■скромна средства према случајним потребама неизвесне будућносги, као и слаба воља на јело. Свих троје сетише се иира, који су пре два дана мислили да ће имати, па свако дубоко уздахну. Ренцо је хтео да остане ту, бор цео онај дан, докле се женске не сместе, па да им буде при руци у први мах; али је Фратар женскима био препоручио, да га одмах даље опреме. Оне дакле наведоше како тај налог, гако и стотину других разлога : да ће људи свашта говорити , да ће каснији растанак бити у толико тежи, да он може наскоро вратиги се и донети им вести, као и од њих што дознати; тако се он реши да оде. Уговорише како знадоше. на какав ће начин да се састану што је можно пре. Лучиј г није крида сузе;