Otadžbina

ВЕРЕНИЦИ

103

<' тим речима иође. Лучија порумеии; возачсенасмеши и погледа Ањезу, која се и сама не мога уздржати да се такође не насмеши, па свих троје крену се за Фратрому растојању на неких десет корака. Што нису смеле да запитају гвардијана, женске сада заииташе возача, ко је та сињора. „Сињора," одговори овај . «то је једна дувна . али није дувна као друге. Она није ни опатица, нити пријорка, а сувише , како се говори , она је једна од најмлађих; али јој поврзма иде чак од Адама и родбииа јој била је некад у велику господству, а дошла је из Шпањолске, одакле су нам ови заповедници; а за то је зову сињора, јер хоће тиме да кажу да је -елика госпођа, и сав вилајет тако је зоне, јер^веле, да још у том клоштру никад нису имали такву дувну; а они њени тамо доле у Милану много важе и то су људи, који увек одрже право ; а у Монцп још више, јер њен отац, ако и није ту, први је у месту; за то и она може у манастиру да барата, како јој је воља ; па и људи са стране врло је попггују ; а кад се чега лати, то и изврши ; па за то ако овај добри Фратар изради . да вас она узме у своје окриље и она гас се прими, онда вам могу рећи, да ћете бити без бриге, као да сте на самом олтару." Када дође близу вратима од паланке . поред којих била је тада стара нека у пола порушена кула, као и нека тврђава такође опала, на коју ће се можда један десетак мојих читалаца сећати, гвардијан застаде и осврну се да види, иду ли оии други; онда уђе и упути се у клоштар. па кад тамо стиже. застаде опет на прагу, да сачека дружиницу, и замоли возача, да кроз који сат сврне њему, да би му предао одговор; овај обећа, да ће тако учинити, па се оирости са женскима, које га обасуше захваљивањем и наручбинама за Фра КристоФора. Гвардијан уведе матер и кћер у прву авлију клоштарску и одведе их у ћелију газдаричину, а он оде да за њих моли. После некога времена врати се весео и рекне им г