Otadžbina

104

В Е Р К Н И Ц И

да 1го 1)у о њим, а било је и крајње врзме, јер кћи и мати нису знале више да се отресу запиткивања газдаричина. Докле су прелазили преко друге авлије, он неколико поучи женске, како ће да се понашају код сињоре. (( Она је спрам вас добро расположена," рече, „и може вам чинити добра до миле воље. Будите ионизне и смерне, одговарајте искрено на питања, која ће вам хтети да стави, а ако вас не успита, пустите мене да радим." Уђоше у једну собу на дошем кату, из којв се ишло у парлаторију; пре но што ће тамо ући, гвардијан показа женскима врата и рече им полако: „Ту је. и као да би нх сетио па све ове опомене Лучија дотле још никад није видела клоштра, па кад уђе у парлаторију, осврну се на све стране, да види снњору и да јој се поклони. а кад никога не опази, остаде као очарана, но ту виде Фратра и Ањезу како су се упутили једном куту, погле да тамо и онази прозор чудновата облика, са две јаке и утврђене гвозденв решетке, које су биле једна од друге са шаке; иза те решетке стојала ј ■ једна дувна. По њеном изгледу могла је имати двадесет и пет година и у први мах чинила се да је лепа, али од лепоте поломљене, прецветале, гогово рећи разорене. Црн вео. који је оризонтално био намештен и затегнут на глави, падао је с обе стране у неколико подаље од лица; испод вела била је врло бела трака од платна до пола чела, које је било другојачије али не мање б ј ло ; друга борна трака окружаваше лице и свршиваше се испод браде у оковратнику, који се у нелолико ширио по грудима, покривајући раотрнж од црне одзће. Али ово чело често би се набрало, као у грчевитој бољи и тада би се брзим покрегом прикучиле једна другој две црне обрве. Два ока црна као угљен каткад би се упраа у лице чије са гордим испитивањем ; кагкад би се нагло спустила, као да траже скрова ; кагкад би плашиви посматрач рекао, да те очи траже наклоност, учешће и сажаљеље ; други пут учи-