Otadžbina

ВЕРЕНИЦИ

105

нило би му ое да у њима види тренутно откривање давнашње а прикривене мржње, неку претњу и сверепоот; а кад би остал непомичне и укочене без пажње, неко би у њима нашао гордељиву преситост, некоме би се учинило да ради каква прикривена мисао, да се душа нечим занима. што је јаче од околине. Врло бледи образи заокруживали су се нежно и љуггко. али их је означавала лака мршавост. Усне. ако и обојене једва бледим руменилом, ипак су се одликовале спрам бледих образа; њихово мицање било је, као и код очију, нагло, живо, пуно израза и тајне. Њен високи лепи стас губио је са немарна држања, или се кварио наглим и неправилним покретима. који су били сувише одсечни за жену и тим више за дувну. У самом оделу било је ту и тамо нешто намерно и немарно, тпто је показивало чудну дувну : билаје обучена са неким свотовним старањем, аиспод повезаче испала је с једне стране код слепа ока једна витица црних власи, што је показивало, да је или заборавила или да презире пропис, по коме је требала увек да носи кратку косу. коју су одсекли приликом свечаног обреда при полагању завета. Ове ствари нису плдале у очи овим двема женскима, које нису биле вичне да разлнкују дувну од дувне; а Фра гвардијан, који сињору није први пут видео, био се већ навикнуо, као и толики други, оном необичпоме појаву у њеној личности и у њеном начину. Као тпто смо рекли , у овај пар стојаше она код решетке, наслонивши се једном руком као малаксала на њу и држећи своје беле прсте на шипкама, па гледаше у . учију, која прилазаше недоумевајући се. „Пречасна мати и пресветла сињоро," рече гвардијан са спуштеном главом и са руком на прсима , «то је она сиротица девојка , за коју сте ми дали надежде у ваше моћно окриље, а ово јој је мати." Обе приказане женске дубоко се клањаше; сињора им махну руком, да је доота, па окренувши се Фрлтру рзче: