Otadžbina

106

В Е Р Е Н И Ц И

«Ја сам срећна , кад могу да учиним какву услугу нашим добрим пријатељима оцима капуцинима. А.ди," настави , „кажите ми што више о догађају са овом девојком, како бих боље знала, шта да чиним за њу." Лучија порумени и обори главу. „Треба да знате, пречасна мати..." поче Ањеза; али јој гвардијан прекиде реч једним мигом, па он одговори: (< Ова девојка, пресветла госпођо. као што сам рекао. препоручена ми је мало час од једнога мога сабрата. Она је морала да напусти свој скров у завичају, те да из егне озбиљне опасности , па за које време потребно јој је уточиште, где би могла поживити непозната и где се нико не би усудио узнемиривати је, све кад би..." „Какве оиасности?" упаде му сињора у реч. а Молим вас . оче гвардијане , немојте да ми ствар тако у загонетци казујете. Ви знате , да ми дувне радо слушамо, кад нам се ствари иодробно причају." „Имају опасности," одговори гвардијан , «које се чистим ушесима пречасне матере смеду једва лако наговестити.." «0, дакако/ рече сињора нагло и лако порумени. •Је ли то стидљивост била? 1-Со би био ириметио нагли израз подмигљивости, која јепропратила ово руменило, тај би могао двоумити, тим пре, кад би га сравнио са руменилом, које би овда онда обузело Лучијине образе. ,(Доста је рећи," иа то ће гвардијан, «да један врло моћан господин... нису сви великаши у свету као нресветло вам госиодство. да се божијим даром служе њему у славу, а ближњему на корист; дакле врло моћан један господин, пошто је неко време био гонио ово девојче са недостојиим ласкањем, видећи да му је све залуду, усудио се да је отворено гони силом, тако да је сиротица била приморана да бежи из своје куће." ,(Ходи ближе, девојко," рече сињора Лучији и даде јој знак прстом. „Ја знам . да из уста оиа гвардијана