Otadžbina

108

1! Е Р Е Н II Ц II

испросио," и ту сва поцрвени . «ја сам хтола зањ да пођем од своје вол?е. 1>и ћете опростити, ако говорим тако безобразпо, али не бих да ружно мислите о мојој матери. А што се тиче онога господина — бог нзка му опрости! пре бих умрла, него да му паднем шака. Па ако нам ви учините ту милост и узметс нас у окриље, јер смо приморане да смо нродрзљиве и да тражимо скрова и да доприм људима досађујемо — али нека буде божија воља — то знајте, сињора, да се нико не ће гако од срца за вас богу молити, као нас двс сиротице." „Теби верујем," рече сињора блажијим гласом. <( Али ће ми мило бити, да се с тобом разговорим у четири ока. Не за то, гато бих требала друга каква објашњавања, или других разлога, те да учиним према својској жељи оца гвардијана," додаде нагло и окрену му се са усиљ ном учтивошћу. „Него," настави, (Г ја сам већ промислила , па ево шта ми се чини , да ће у овај пар бити најбоље да се чини. Клоштарска газдарица удала је пре неки дан најмлађу своју кћер. Ове две женске могле би отићи у собу што је тим начлном остала празна и радити оно мало што је она радила Заиста..." и ту даде знак гвардијану, који приђе решетци, па настави тише: «Ја заиста гледајући на оскудну годину нисам мислила да кога наместим на место оне девојке; али ћу говорити са матером опагицом и једна моја реч... уз то заузимање оца гвардијана... Једном речи, мислим да је ствар свргаена ,) . Гвардијан поче да захваљур, али сињора му упаде У Реч. „Оставимо се церемонија; кад би се десио повод, у каквој невољи, и ја бих се за помоћ обратила оцима капу- . цинима. Најзад," настави с осмехом, у коме је било као ироније и горчине, „најзад, зар нисмо ми браћа и сестре?'' Кад то изусти, дозва једну мирјанку (а две од ових биле су ради нарочита одликовања одређене за њену