Otadžbina

110

В Е Р Е Н И Ц И

децу једног и другог пола, како би имање остало целокупно прворођеноме, који је одређен био да одржи породицу , да , то јест , изроди синове , па да себе мучи мучећи њих на исти начин. Маша несрећница била је још у материној утроби, кад јој је судбина већ била одређена без опозива. Само }е остало још да се сврши, да ли ће бити Фратар или дувна, а за ту одлуку није потребно било њено пристајање. него њено присуство. Кад се родила , принцип њен отац хоћаше да јој даде име, које ће непосредно сећати на клоштар, а које је имала једна св^тица од висока рода , па је назва Џертруда. Лутке обучене као дувне биле су прве сиграчке, што су јој дали у руке , онда је добила иконице , које су приказивале дувне, а ови поклони увек су били пропраћени својском препоруком, да их чува, као скупоцене ствари , па би је увек запитали : (( Лепо , а V Кад би принцип или принциповица, или принциповић који је од све мушке деце био одгајан у кући, хтели да хвале дете, како добро изгледа, а они као да нису имали згоднија начина да то изразе, него речима: «Као опатица!" Али јој нико не рече отворено : ти мораш бити дувна. Вешв то мисао, коју су разумевали и узгред је помињали, кад год би реч била о њеној будућој судбини. Кад би Џертруда каткад учинила што у пркосу или из горопадлука, на што је њена природа лако наводила , онда би јој рекли : «Ти си још дете ; такав начин није за тебе , кад будеш мати опатица , а ти онда заповедај и биј , како ти је воља." Други пут, кад би је принцип ухватио у сувише сло' бодну и поверљиву понашању, што је код ње бивало врло лако, рекао би јој: «Е ! е! није то начин за једну теби равну ; ако ти хоћега да ти некад указују дужну почаст , а ти гледај да већ сада владаш над собом ; имај на уму . да ти на