Otadžbina

В Е Р Е н И Ц И

сваки начин мораш биги прва у клоштру. јер крв носимо свуда куда год одемо Г'ве ове и овакве речи улиле су у главу девојчици, да оиа већ мора бити дувна ; а што јој је отац говорио, то ј;> имало више моћи него све друго. Држан>е принцииово обично је било као у строга господара: али ако је реч била о будућем стању његове деце, из његовога лица и из сваке речи његове видела се стална одлука и суморна ревњивост у погледу на заповедање, која је утврђивала чуства кобне потребе. Кад јој је било шест година, одведе Џертруду ради васпитања, а још више ради упућпвања у намењени јој иозив. у клоштар , у коме смо је видели, и избор места није био без намере. Добри кочијаш казао је обема нашим женскима, да је сињорин отац био нрво лице у Монци. па узимајући ово означење — какво је, да је — уз друга наговешћивања . која безимени писац у непажњи ту и тамо даје . можемо још рећи да је он вдастелин овога места. Вило сад како му драго, он је ту уживао највише уважење, па је мислио, да ће ту већма но игде његова кћи биги предусретана с оним одликовањем и с оном пажњом, која би је могла приволети да избере тај клоштар за свој вечити боравак. Он се није преварио : опатица и некоје друге немирне дувне, које су, штоно реч, биле у свакој чорби мирођија, обрадоваше ое кад видеше, да су добиле залогу за тако корисно покровитељство у свакој прилици. а тако славно у сваком часу ; оне примише понуду. изражавајући своју благодарност, не претерујући је колико је јака била, те са свим одговараше намерама, које је принцип издалека наговешћивао о сталноме смештању овоје ћерке, а које су се тако слагале са њиховим мислима. Чим је Џертруда дошла у клошгар, назваше је оне сињорином; за столом дадоше јој одлично место, исто тако у спаваћој соби ; њено понашање показиваше другима угледа ради ; ласкање и миловање без краја и конца.