Otadžbina

118

В Е Р Е Н И Ц И

У начину и у говору служитељи су се прилагођавали примеру и намерама своје госпоштине, те Џертруда, која би по својој наклоности имала воље да се према њима понаша господски сниходећи, а у стању у коме се налазила би као милост примила, да су јој указали какву наклоност, као којој њима равној, па се понижавала да за то у њих проси — она остаде само понижена и увек још већма уцвељена , видећи како јој одговарају с очевидним немаром, ако су то и пропраћали тобожном неком послушношћу. Тек је морала опазити, да један паж није био као остали, него јој је указивао поштовање и осећао снрам ње неко особито сажаљење. Понашање овога дерана било је тако да се Џертруди чинило као понајвише налик на оно, као што га је она себи дотле замишљала. као што је било понашање њених замишљених створова. Мало по мало опазише нешто сасвим ново у начину њеном, неко спокојство и немир, друкчији но обично што је бивало, понашала се као ко је нашао што га тишти. ^тадоше на њу мотрити већма но дотле, те овамо, те онамо,. али једно јутро затече је једна коморница, како нагло савија лист хартије, накоме боље би било да ништа није била штсала. После кратке свађе остаде лист у руци коморничиној, а од ове доопе у принципове руке. Не може се огшсати и замислити Џертрудин страх, кад му је чула ход; то је био он, па гњеван, а онасе осећала да је крива. Али кад га угледа онако намргођена, с листом у руци, пожелила је да је сто лаката под земљом, или у клоштру какбом. Није било многоречи, али субиле страшне; казна, која јој се одмах пресудила, била је да буде затворена у оној соби, а под надзором оне жене, која је на делу ухватила; али то је тек почетак био, наредба за онај ггар; наговешћивали су јој, дали су јој назирати другу ненознату г неопредељену казну, која јој се чисто страшнија чинила. Пажа одмах отераше, као што се по себи разумев 1ло. уз то му страшно још припретише, ако би се икад