Otadžbina

В Е Р Е И И Ц И

усудио ишта споменути о томе догађају. А ириирећујући му тако, принцип му приши две свечане ћушке , да би овој пригоди додао успомену, која ће дерану узети сваку вољу да се њом похвали. Да би отпуштање пажа изгледало прилично, лако се нашао ма какав излик; што се девојке тиче, рекоше да је нешто слаба. Она дакле остаде са стрепњом у срцу, са стидом, са грижом у савести , са страхом од будућности и са једином дружбом са оном мрском јој женом, као са снедочанством о њеној кривици и поводом њене несреће. Ова опет од своје стране мрзила је Џертруду, због које нађе се , не знајући докле . осуђена на досадни живот тамничаркин , те за сва времена постаде чуварем опасне тајне. Мало по мало стиша се збуњена збрка ових чустава. али вративши се оно једно по једнс у душу јој . тамо порастоше и стадоше је мучити јасније и доколније. Каква је могла бити она казна, којом су јој запретили као у загонетци ? Многе и разнолике и необичне наметаше се живој а неискусној Фантазији Џертрудиној. Највише вероватна чињаше јој се та, да ће је натраг одвести у клоштар у Монцу , да ће тамо оиет отићи не више као госпођица, но као грешница, па да ће је тамо метнути у притвор ко зна докле! ко зна са каквим постунањем ! А. што је оваква замисао, пуна боље, имала можда најболније за њу, то беше оно чуство стида. У њеном сећању долазише и опет одлазише Фразе. речи. ретци оног узаочасног писма; она замишљаше, како их је читао и на вагу метао читалац колико ненадан , толико различан од онога , коме су намењени били; она представљаше себи, да их је могла читати и мати, или брат, или бог ће знати ко још, па према томе свс остало чињаше јој се као ништа. Олика онога, који је био први повод целој овој саблазни, долазаше сиротој заточеници такође често пред очи, да је узнемирује; па помислите.