Otadžbina

120

В Е Г' Е Н II Ц И

како је чудно морала та слика изгледати између разних оних других озбиљних, хладних, претећих. Али ако није могла да пх се отресе . нити вратити се за часак тим прелазним насладама, а да јој одмах не дођу на ум болови од садашњости, који су им били последица, то почеше да јој се мало по мало ређе враћају, њено сећање поче да их одбија, да их заборавља. Не више за дуго, али тим радије иредавала се овим ведрим и сјајним маштама, које су биле врло противположене стварним околностима и свакој вероватности у будућности. -Тедина тврдиња. у којој је Џертруда могла замишљати спокојно и часно уточиште, а које не би било у облаку. био је клоштар. кад би се одважила, да уњ уђе за свагда. Оваква одлука — о томе није могла двоумити — изравиала би све , подмирила би сваки дуг и у магновењу променила би јој положај. Истина, против ове намере дизале су се мисли целог њеног жћвота; али су друга времена била у провалији . у коју је Џертруда била пала, и спрам онога, чега се могла бојати у извесној прилици, чињаше јој со смиље и ковиље стање једне колудрице , коју су славнли, поштовали и слушали. Два чуства по све различна рода помагала су, истина у размацима. да јој се умали њена некадашња одвратност; један пут кајање због погрешке и Фантастична нежност оданости; други нут гордост огорчена и раздражена поступком коморнице, која — истину рећи, често изазвана њоме — светила јој се , било да је плаши оном припрећеном казном , било пребацајући јој ногрешку. А кад јз опет хгела да се покаже блага, узимала је начин покровитељски, који је мрскији био од увреде. У таквим разним приликама жеља коју је Џертруда имала за ослобођењем из канџа ове жене и да доспе у стање, које би било изнад њене јарости и њенога благовољења . ова свакидашња жеља постадетако жива и жестока, да јој се учиии добра ^свака ствар, која би могла помоћи да се она задовољи.