Otadžbina

136

ТАМО — ' АМО гхо истоку

брода. Ова струја је права благодет у том жарком куту земље, где је вућина дневи ноћи скоро једнака. Кад је ветар тих, а брод илови у правцу ветра и истом брзином, принуђен је поморац, да броди брже, или спорије да би на крову било поветарца с лица или с леђа; овај се кроз олуке сиушта у доње просторе брода, где људи раде около магаине , јер би се без промахе угушили од врућине; и тако сваки час из,]ећу на кров да се сити надитпу зрака. ■Гужном половином црвенога мора владају тишине, а овима имамо да захвалимо, што можемо да посматрамо два Феномена изврсне лепоте. Први се гледа ноћу а то је светлуцање хмора, или боље оне чудновате живинице, што миријадама плива на површини , и засветли како је надражимо дотицајем. Кад је ноћ мрачна светлуцање је то тако јасно, да се чини као да брод плива по истопљеном сребру, а кроз прозорчиће пролази ова светлост у мрачне просторе брода, те се у њима назиру иредмети као према месечини. У овом светлом мору плане сваког тренугка по која новећа жишка , као оно електрична жижа у осветљеном колу; то је медуза , што засветли кад се очеше о брод — далеко још иза нас ваља се повређена живина као светла лопта у бразди што је брод оставља за собом. Живиница што светли види се под добрим микроскопом, и слична је пауку само што има више ногу које се под стаклом мичу без престанка. — Медуза је голема као глава , налик на кишобран , само што је држак састављен из осам уокруг поређаних дугуљастих руку. У средиземном мору медузе су беле , у црвеном модре, у индијском мору ружичасте, у Бенгалу црвене и големе као женски сунцобран. Имао сам ретку радост гледати испите занимљиве Фауне морске крај чувеног природњака немачког Хекла *) на путу његовом у Цејлон *) Комз овом прилнком благодарпм што ме је у својим и индијским аисмима <( феиисће КипсЈзсћаи) почастио успоменом.