Otadžbina

28

РЕМОН, ОД МАРИЈА ИШАРА

-- Ах, 1чадона, — одговори свештеник —- како ћу вам доћ' господине гроФе? Наш буцеФал је мртав!— Ваш магарац ? — На жалост, шјор конте, — прихвати црквењак Господ га је к себи одазвао има 15 дана. — У рај за магарце. разуме се, рече попа смешећи се, — то је требало додати, Анђолино, из призрења спрам господина гроФа ! — Којешта — рече гроФ — Анђолино није цепидлака. Али на вас се љутим, дом Мојсије што ми нисте јавили. Сутра ћу вам послати новог буцефала — Е баш вам хвала, шјор конте — викну црквењак присвајајући са свим наивно тај ггоклон себи. Најпре смо морали да свратимо у пресвитерницу да се одморимо и да окуспмо њиховог белог вина од лањске године. — Анђолино — рече попа — трчи кажи Маријети да постави сто ! — Одмах, одмах — рече црквењак — одведи ме! — Ето како овде цркпењак служи свога пароха, рече нам гроФ кад се њих двоје удалише довикујући Маријету. Они су из једног села и живе тако не раздвојно од како се Лнђолино вратио из Наполеоновскпх ратова. Једини знак поштовања који црквењак указује своме старешини то је што га зове «Дом Мојсије" али иначе га тика. Ништа нема лепше него слушати кад њих двојица службу служе. Анђолино посгао је забораван, па сваки час иза певчице прекида попу са питањем (( Ха шта си казао?" Сиромах попа понови последњи стих. а тек Анђолино «А шта треба на то да ти одговорим?" Шта ће јадник, мора да му казује полако реч по реч. Када треба клекнути Анђелино клекне, али после не може да се дигне већ зове свога пријатеља, и овај непрекидајући службу диже га и пева даље. Поред свију нрепрека служба се лепо сврши. Дивота је видети како та два старца свако