Otadžbina

ГЕМОИ, ОД МАРИЈА ИШАГЛ

ј^тро служе за љубав два три неизлечива богаља који рад својих недуга не могу да раде у пољу. По кад што дом Мојсије лаљути се ипак, јер Анђолино хоће у сред службе да поведе разговор о њиховим приватним пословима, те мора да прекине службу да га озбиљно опомене за такво понашање. „Срећа — вели попа — што је Вог добар те прима и такву службу, а што јес, јес, Ађолино ме покадшто збуни". Оба старца вратише се к нама не нашавши Маријете, и узеше сами да нас послуже — Анђолино, дај чаше ! — велм пон. — Ено их на полици — рече Анђолино седећи на столици, и попа мораде сам донети чаше — Тако , а сада ми донеси један убрус, да их лепо убришем. •И попа му донесе убрус. Са исто таквом ревношћу вршио је Анђолино и остало послуживање. Радост која се прелеваше из тих простих срца беше тако искрена да нисмо смели одбити њихову (( част. в Ми дакле одадосмо надлежну пошту њиховом белом вину можда витпе него што беше добро за наше главе. Најзад устадосмо да обиђемо цркву. Попа, сазнавши да су девојке, за које је држао да су протестантке, с тога што разговараху инглески, ипак католичанке, радосно извади из своје Фијоке некакве драгоцене амајлије, молећи их да их примс као успомену на Мадону дел Монте. —- Ви можда не знате, али је то истина да наша светитељка удељује девојкама ђувегије. С тога нам долазе на молитву девојке из целе околине чак до двадесет миЉа, и свака која се помоли нашој светитељци да јој удели суђеника, уда се још исте године. . или мало доцније — додаде попа пажљиво. На те попине речи Мабел погледи на Мару, а ова обори очи к земљи, мало застиђена. Стеван, за кога ни-