Otadžbina

30

ГЕМОН, ОД МАГИЈА НШАГА

шта није свето мухну ме лактом у ребра и погледа ме обешењачки. Ја га одмерих са презрењем од главе до пете... Његова веселост изгледаше ми као скриављење. 16. Кад уђосмо у пркву, гроФица с гроФом похиташе да из оног суда у коме стоји света водица, захвате мало и да нам сами донесу по шпанском обичају. -Ја се у себи зарекох кад пођемо из цркве да Мари понудим свете водице. ГроФица и девојке поклекоше за неколико тренутака па онда стадосмо разгледати олтаре и препрате. Док Сх \ш се дивили некаквом учено-наивном цртању неког непозпзтог живоиисца, чујем где Мабел пришану овојој сестри инглеским језиком. — Ето видиш, то је она богородица којој ти треба да се молиш ! - Иди подсмевало једно! — Чујеш — рече Мабел као да јој нека дивна мисао сену кроз главу — кад пођемо из цркве, ако ти он понуди свете водице, онда је он зацело твој суђени! Ове речи, за које су оне морале предпостављати да да их ја не разумем, бацише ме у велику бригу; сад већ нисам смео извршити оно на што се мало час бејах одлучио. Чинило ми се да би то сада био криминал. То би значило ругати се вери, када би јој сада понудио свете водице . варајући је из себичности своје љубави. Исгина моја одлука беше старија од Мабелиних речи, али опет не могу ја од часнога крста градити себи сукривца у једној нревари. С друге стране опет то беше знамење које би можда имало уплива на целу нашу будућност, зао демон у мени непрестано ме је зачикавао да урадим оно што бејах наумио, и по свој прилици ја бих подлегао у овом искушењу, да ме једна врло проста случајност није спасла ове гриже савести.