Otadžbina

84

13 I-: I' !■: II и ц п

Многе жене свегују и моле мужеве, да седе на миру, нека други трче; гдекоји устадоше и одоше на прозор; идашивице бајаги дале се намолити, па се врате под јорган; који су љубопитљивији и срчанији потражише виле и пушке, да иду на ларму; други остадоше да гледају. Али пре но што су се ови спремили, па пре но што су се они и разбудили, чули су звоно други људп , који су ту наблизу бнли будни на ногама и обучени : на једном месту брави, на дугоме Ањеза и Перпетуа. Најпре ћемо укратко казатн. шта су чинили они, од како смо их оставили једне у порушеној кући , а друге у остерији. Она тројица, над видеше, да су сва вр та позатварана и улица да је опустила, журно одоше, као бајаги закаснили су, говорећи да ће одмах кући; они се осврнуше по селу, да се увере , да никога нема ван куће , и заиста , нити наиђоше на жнву душу, нити чуше и најмањи шум. Још прођоше сасвим у тишини поред наше сиромашке кућице; та је била од сви^у најтишија, јер у њојзи већ није никога било. Сад одоше правце до порушене куће и поднесоше извештај сињор Гризу. Одмах овај метну на главу неку стару шеширину , огрну поклоничку расу од увоштена поставл. по којој су биле ту и тамо шкољке, узе хаџијску палицу и рече : (( Ајдемо сад као срчани људи, тихо, и да слушате што вам се каже." Па се дигоше, он првп, остали за њим, и у чгску стигоше до кућице нутем једним против"им оном, којим се наша дружина упутила , кад је пошла на свој посао, Гризо задржи чету на иеколико корака од куће, прво оде сам да ггровнди како стоји ствар, па видећи испред 1,уће све пусто и мирно, позва двојицу од најлукавијих и заиоведи им, да се гго^ако преину преко зида од авлије, а кад буду унутри, да се скрију у куту једном иза густе једне смокве, коју је уочио био оно јутро. Када тако наре.ит закуца са свим тихо, намеравајући да се каже