Otadžbina

В Е Р Е II II Ц II

8 5

поклоиик. кој[I је загутао, т тражи прзноћшита. Нико му се ие одазва. 0,т иокуца мало јаче ; опет иста титиина. Сад позва трећега лупежа, па му рзче д г се пусти у авлијицу, као она двојица, п да полако уклони мандал , како би му сло'одан био улазак и повратак. Све то изврши се са великом опрезношћу и са до'рмм усиехом, онда зовне остале, уђе с њима у авлију и калсе им. да со код оне двојица склоне иза смокве , па полако опет затвори врата од улице и намести на њих два чувара изнутра, сам пак оде правце нх врата кућна. И ту закуца и почека, а могао је добро чекати. Са свим полако огвории ова врата; изнутра нико се не јав на, нико се не да чу ги — не може бити боље. Напред, дакле ! Са једним и ст !" дозва оне иза смокве и уђе с њима у до Бу собу, где је оно јутро онако преварно измамио комад хлеба. Сад извади труд кремен. оцило и сумпораче, запали своју малу лампаду и оде у другу собу, да би се уверио, да ту никога нема. Нема никога. Врати се награг. оде до степеница, гледа, слуша — свуда покој и тишина. Сад остави два Друга сгражара на дољем боју и зовне за собом Грмњапока, брава, од Вергама, ко}и ће само да прети, да утишкава, да заповеда, једном речи, да он буде словослов, како би п) његозом говору Ањеза мтслила, да од те стране долази напаот. С њим напорздо, а праћен осталима. Гризо се сасвим полако стаде пењати, проклињући у себи сваки басамак, који би шкрипнуо, сваки корак ових лупежа, који би се чуо. Најпосле попз се горе. Ту је грм са зецом. Полако гурне врата од прве со1е: врата усгупе, из собе као промаху осети; провири унутра — мрак;слукти, да би чуо. да ли ко хрче у соби, да ли дише, или се врпоњи; све је тихо. Напред дакле; метнз Фењер пред лице, да би видео, а њега да не виде, отвори широм врата, види једну постељу; оде до ње: постеља је намештена и недирнута, покривач изврнут и намештен на узглазницм. Он слегне рамен.шл, окрене се дружини,