Otadžbina

В Е Р Е Н II Ц II

(( Шта је? штаје?" запита Перпетуа задувана браћу, која јој одговорише тиме, што је одгурнуше па утекоше. (( А шта радите ви ту, а? в заиита за тим други пар. кад га угледа. Али ови само изађошЈ, не одговоривнш ништа. Да би тамо притекла, где је потреба већа била , Перпетуа не питаше вишв., него журно уђе на врата и у колико је само брже могла у помрчини, потрча на степене. .Оно двоје младих , који остадоше опет вереници, нађоше се сад пред Ањезом. која је сва брижна дошла. (( А, ту сте!" рече с тешком муком; (( како је било? што то звони ? ја бих рекла, да сам чула..." «Кући , брже кући!" рече Ренцо . „пр;■ но што се искупи свет в Па се кренуше. Али ево иде Менико, познаде их. задржа их сав ијош дрктоћи од страве рече им загушљивим гласом: «Куда ћете ? Натраг! натрат! овуда. у клоштар!" (( Јеси ли ти, што..." поче Ањеза. «Шта је сад?" питаше Ренцо Лучија пренеражена ћуташе и дркташе. <(У кући вам је сами враг." стаде Менико задуван говорити. а ,Га сам га видео; хтео је да ме убије. То је казао Фра КриотиФоро. да и ти, Ренцо, вели, одмах дођеш; па баш сам га ја видео ; хвала богу, кад сам вас ту све ношао! Носле ћу вам причати, кад будемо у пољу." Међу њима био је Ренцо највише при себи, па промисли тамо амо, да ће бити по најбоље, ако учине, како је световао Менико, или боље рећи, како је заповедао са силом устрављеничком. А успут , даље од опасностп, моћи ће искати од дерана разговетније објашњење. „Ајде напред," рече му. „Пођимо с њиме," рече женскима. Окренуше натраг, брзо се упутише према цркви, пређоше порту. у којој, богу хвала, још није никога било,