Otadžbina

1

В Е Р Е Н II Ц 11

91

,,Шта је?... Шта су вам чинили?... Ко су ти људи?... Где су?" повикаше му у један мах педесет људи. к Нема више никога, хвала вам; идите само сада кући." «Ама шта је било ?... Куда су отишли ?... Шта је било?" „Неваљали људи , неки тудумраци ; али су утекли. Идите само кући; није више ништа. Други пут, децо; хвала вам на доброти!" Па кад то рече оде, са прозора и затвори га. Сад једни стадоше гунђати, други ругати се, трећи псовати, четврти слегоше раменима и одоше. У то дође један сав задуван и с тешком муком могаше да говорп. Он је био пенџераш са нашим женскима, па погледавши кроз прозор на ону грају, видео је у авлијици ону вреву од бр^ва, кад се Гризо трудио, да их прикупи. Кад је дошао био себи, викну : с( Та шта„стојите ту , људи божији? Није враг ту; ено га тамо доле на крај села, у кући Ањезе Монделе; неки оружани људи... унутри су.. као да хоће да убију једнога хаџију... ко ће их знати који је враг I" «Шта?... шга?... шта?" Па сад поче буран савет. «Треба ићи... Треба видети... Колико их је?. . Колико јенас?... Ко су?.. Кмет! кмет!" (( Ево ме!" одазва се исред гомиле; «ту сам ... али ваља да ми помогнете, да ме слушате. Брзо, где је сакристан? Звони ! Звони ! Брзо ! Један нека трчиу Леко за помоћ — ајдемоте сви тамо..." Један се устумарао, други трчи од једнога до другога, трећи се гура. гунгула беше велира, кад ево једнога, који је видео лупеже како су журно отишли, па повика; а Трчите , људи ! лопови, или хајдуци, који хоће да утекну с једним хаџијом, већ су изашли из села — за њима ! за њима!" На тај глас не чекаше на заповест кметову, него се дигоше руљом, па терај доле улицом преко реда. Мало по