Otadžbina

Н Е Р Е Н И Ц И

651

уздуж. У време о коме је реч служила је ова болница за оставиште робе иотчињене контумацу. Да би је сада испразнили, не држаше се строго санитарних прописа, но на брзу руку извршише прописано чишћење и оните, па уједанпут пропустише сву робу. Прострешесламе по свима собама, набавише храну, каква се и колика се могла, ла јавно позваше све иросјаке да тамо оду. Многи одоше тамо од своје воље; све оне, који су болесни лежали по улицама и пијацама, пренесоше; за мало дана накупи их се тамо и једних и других више од три хиљаде. Али их је много више остало на Пољу. Било што су много чекали да оду други, па да оно мало што их остане уживају милостињу у вароши; било због оне природнемржње спрам затвора; било због оног неноверења код сиротиње спрам свега онога што им предлажу они у којих је благо и власт, (а то неповерење увек је у сразмерности са општим незнањем у онога који га осећа и ироузрочава , са бројем сиротиње и са слабим разбором закона); било што су заиста знали, каква им се милостиња указује; било што је то све укупно било, или што друго: толико стоји да их већина не обрташе главе на нозив, но и даље вукоше се по улицама трпсћи сваку невољу. Када ово видеше, мислише да ће добро бити да од позива пристуие сили. Разаслаше пандуре, који са свију страна гонише просјаке у болницу , а који се противише, те везане тамо водише ; за свакога од. ових добише награде по десет солада: ето како се и у највећој оскудици нађу јавни новци да се троше на којекаквеглуиости. Па ако и јесу, као што су очекивали, а баш и намеравали они од продовољства, многи просјаци напустили варош и отишли другима да бар у слободи живу или умру: ипак је овај лов тако обилат био, да су за кратко време сместили на десет хиљада што добровољних што на силу. Хоћемо да предпостављамо, да су женске и децу одељено сместили, макар да савремени споменици о томе ништа не иомињу. Али зацело није било без правила и прописа