Otadžbina

"652

I! Е Г Е Н М Ц И

за добри поредак; али може мислити свако, какав се ред могао прописивати и одржавати, нарочито у оно време и у оним приликама, у толиком и тако разноликом друштву, у коме -су уз добровољце били приморани; уз оне, којнма је просјачење било невоља, мука и срамота, они којима је било занат; уз многе , који су одрасли у погатењу раду у пољу и у радионици, многи други, који су се васпитали на пијацама, по крчмама, по господским дворовима , на беспосличарење , на неваљалство, на поругу и насиље. А како је после било са њиховим становањем и храном, могли бисмо тужио домишљати се, кад не бисмо имали поузданих извештајаја; али их имамо. Спавали су стриаии по двадесет и тридесет у свакој од ових малих соба, или су лежали испод капија на мало труле и смрдљиве сламе, али на голој земљи; јер ако је и било наређено, да је слама свежа и довољна и да се често мења, у ствари била је лоша, мало •су је дали и нису је мењали. Исто тако било је наређено, да је хлеб добар ; али који је администратор и кад рекао, да он прави и раздаје логау храну? а оно гато се не би добило у обичним приликама и у строжијој служби, како да се добије у овом случају и код толике мнозине ? Јога се вели, као нгго налазимо у споменипима , да је хлебац у болници био измегаан са неким тегаким материјалима које нису храниле; а и сувигае је вероватно, да није без основа била једна од ових жалби. Најзад ни воде није било довољно, хоћу рећи воде живе и чисте ; ошпти кладенац био им је јарак, који протиче покрај зидова од здања, плитак, лаган, к томе и мутаи, а уз то јога и онакав , какав је могао да буде од употребе и близине толике и такве мнозине. Уз ове узроке смртности, који су тимјаче дејствовали, гато су имали посла, са телесима болесним или болегаљивим, долазаше посве опако доба од године : дуге кише и за њима јога дуже сугае , а с овом врућина пре времена и велика. Уз зло дође чуство о невољи, нужда и гњев због затрора, -сећање на старе навике, туга за изгубљеним милима и дра-