Otadžbina

В Е Р Е II И Д II

659

пане драгоцености; опет једни осташе, што нису имали шта да изгубе, или су још рачунали да ће где што задобити. Када прво оделење наде у село иа конак, одма-х се разиђе по њему п по околини и без оклевања опљачка га; што се могло употребити и нонети, то исчезну; остатак разлупише и поломише, дрвени намепгга, куће, стаје, да не иомињемо бој, ране и силовање. Сва домишљања, сва лукавства око скривања ствари показаше се већином залудна, каткад само причињаваше већу штету. Војници, који су и у овоме рату знали свако војничко лукавство, цуњаше по свима кутовима у кући, рушише зидове, проваљиваше дуварове; они лако разазнаваше у вртовима земљу скоро прекопавану; пењаше се и на брегове да отимају стоку; иродираше у пећине, вођени каквим лупежем из села, тражећи каквог богаташа, који се тамо сакрио, па га вукоше кући његовој и претећи му и бијући га, иримораваше га да покаже скривено благо. Најзад одоше; нестаде их; у даљини губљаше се глас од бубњева или звук од труба; онда би наступили неколико лики часови ужаснута покоја, а онда би ново проклето бубњање нов проклети звук трубе оглашавао иово одељење. Но налазећи ови више никаква плена, тим иомамније разорише остатак, попалише бурад коју су предњаци испразнили, врата од соба у којима ннје више ништа било, иа и куће запалише; а по себи се разуме, да су са тим већим беснилом злостављали људе; и тако са горега на горе за двадесет дана јер на толико одељења ноделили су војску. Колико беше прво место у војводству, на које су ови нечастиви навалили; онда се бацише на Белано, одакле одоше и разиђоше се по Валасини, а одатле улегоше у леканску област.

(Наставиће се)