Otadžbina

660

ДРИВРЕДА У СРБНЈИ

ПРНВРЕДНО СТАЊЕ У СРБИЈИ')

А. Шољопривреда.

Пошто се Србија ослободила од '1'урака и њихове аге и бегови истерани, земља је у њој припала правоме свом господару, њеноме староседеоцу и коначноме победитељу, За време Турака, може с& казати, да Срба није готово никако било по варошима , сав је се народ дакле находио на селу, где је живео од онога од чега и данас живи, држећи стоку и радећи земљу. Кад су Турци протерани, у опустеле варогаи почеше се Срби одмах насељавати, али је варошки живаљ бројно веома споро напредовао, јер и данас изпоои тек тринаести део укупнога становнигатва Србије. Огромну дакле већину становнигатва чини и данас јога сељак, тако да се готово с правом може рећи, да је Србија сељачка земља. У Србији нема спахија као гато их има по свој Јевропи, већ је земља, штоје сељак ради, његова својина; тако је исто његова својина и кућа у којој живи и сгока коју подиже. Од свега тога он је потпунп господар, као и од рода нгго му га земља донесе. Нерачунајући земљу која је државна својина, у Србији има данас 3,928 488 хектара земљишта у области народне привреде, дакле у рукама сељачким; од овога је земл,е:

Немамо података о расиореду ових врста земљишта по Србији, али и пак, ако не рачунамо издвојене велике шумске просторије, као што је на прилику она, гато се гаири од Мироча до Хомоља, можемо с ноузданошћу казати да се највеће просторије под шумом находе на југозападној страни наше земље, а највеће зиратне у Посавини и Поморављу. Готово сва зиратиа земља у области је плуга и засејапа разним житима, али сваки ратар у Србији држи и стоку; гата вигае, у пеким планписким, и суватима обилним иределима, сточна је при*) Једнп глава из дела пишчсвог: Србија, које је код Коларчевога Фопда стајало непрегледапо читавих иет месеци, и које је писац с тога ириморан био тргнути натраг.

1. зиратне 2. под гаумом .... 3. под утринама и јавним

2,528.855 хект. 639.159 „

испустима

760.474 „

УРЕДНИШТВО.