Otadžbina

ПРИБРЕДА У СРВШИ

Пасуљ је у Србији веома распрострт ; ово је вариво нашем -сељаку, поред прохе, главна храна нреко цеде године а особито уз пост. Пасуљ се сеје било за се било уз кукуруз, а једе се у зелен, као боранија, и зрео у зрну; успева как добро свуда с изузетком баш хладних, за тим нодводних и веома мршавих земаља, Сеју «е две главне врсте пасуља: нешак или чучавац и вишња или нриткаш ; има још и трећа једна врста : „рогачица", али је она слабо распрострањена : с >мо у чачанскоме, ужичком и ћунриском округу. И код чучавца и ирпткаша има више сората; оне се разликују по боји, облику и крупноћи зриа. Површина пасуљем засејана износиће по приблпжној оцепи 10.000 хектара, а просечни му принос на хектару може се узети на 500 кгр. у зрну. Највшпе га се нроизводи у округу ћуприскоме, пожаревачком, ужичком, рудничком, подринском, крагујевачком и чачанском. После насул,а купус је најважнија је храна нашега народа, нарочито преко зиме; има га од три сорте! црвени , бели и модри. Купус се сади свуда по Србпји, по селима, Кромпир у почетку овога века једва је у Србији и познат био; још око 1830 године сејао се веома мало и то више као реткост него потребе ради; данас пак већ је прилично распрострт, али се не производи ни близу у оној количини, као у западној и ■средњој Јеврони. Ова биљка не само да код нас још није ушла у •фабрикацију, него ни као храиа .тудска није особито баш милован. Има га жутог и беличастог, а највише се сеје у окрузима југозападне Србије, за тим у округу београдскоме, рудничком и крагујевачком. У Србији се сеје неколико врста лука, али у сељачкоме газдовању иаходимо само три врсте: црни лук, бели лук и аљму. Црнога лука производи се највише ; у недостатку другога присмока сељак сс задовољава главицом црна лука и соли. Црни лук сеје се поглавито у низинама, на топлијем земљишту и поред речица. Као и црни тако је исто распрострт и бели лук али се сеје у ирилично мањој количини; овај лук нпје ни тако велики нробирач земље. Аљма је најмање распрострта ; она се унотребљује само док је још зелена, а сеје се само на добро натореној земљи. Црна лука има две сорте: арпаџик, који је љући али чврпгћи и постојанији и аршлама, блажија, јајастог облика и мекша. Паприка има неколико сората, различнога облика, величине и Јвутине. Ио селима су најраспрострањеније „турпшјаре", дугачке,