Otadžbina

ПРИБГЕДА У СРБИЈИ

677

Зарад поправке домаћега соја коња уетановљена је код нас државна ергеда још 1852 године; али ова установа, неразумно уређена још у почетку своме а још неразумније управљана и до данашњега дана, на поправку коњскога соја није имала ни кроз тако дуго време никаква утицаја, ма да је нрогутала огромне суме иоваца. Еоњ се код нас употребљује поглавито за јахање, али се употребљује и за ношење терета и вучење кола и терета. Осем у оним крајевима где је коњ поглавита теглећа стока , ои се употребљује за ношење терета по свој осталој Србији али највише у југозападној, где су путови лоши због планинскога и кршевитог земљишта. За теглење употребљује се у свима већим равницама а нарочито у Мачви, Стигу и Доњој Морави. Употреба коња у ратарству крајња је реткост. Најбољих коња у Србији има у Колубари, Јасеиици, Лепеници и у околини Зајечара, где су нарочито чувеии коњи из Великог Лзвора. Магарци се држе готово само у новим крајевима. По понису сгоке који је учињен у Србији године 1868 било је тада у нашој земљи : Говеда ..... 963.850

Оваца Коза . Свиња Коња .

3,480.500 586 580 1,369.000 159.850

Године 1887 по приближној оценн има у Србији: Говеда ..... 1,100.000 Свиња ..... 2,150.000 Коња. .... 196.000 Овцама пак и козама број се није осетио изменуо. д) Гајење других животиња Од пернате домаКе животиње у Србији има највише кокошију и за тим ћурака; гуске и патке гаје се само иокрај већих вода, поред бара и по варошима; голубови иак готово само по варошима. Ни једна од овпх врста не припада никаквом одличнијем соју. Храњење свилене бубе у Србији је доста слабо распрострто; она се храни и данас готово искључиво са^мо у окрузима иоред Велике Мораве, и нешто у Новим Крајевима. Од разних раса свилене