Otadžbina

2

НЕВО II ЊЕГОВ СК.10П

Учини ми се, да је врло згодна тема чптати у звездама прошлост и будућност ; а зар није занимљиво знати шта нам свака звезда својом појавом на небу прича ? знати шта то значи те је једна звезда светлија од друге, те је једна једне, а друга друге боје, те се звезде негде покупише у веће или мање групе, а на другим деловима неба су расуте и једва их се види по гдекоја ? -За то се реших да се задржим на тим, заиста занимљивим питањима с том само разликом, што ће мо ми сва та питања да изврнемо. Ми нећемо читати у звездама оно што се нас тиче, већ оно што се на њих саме односи; у место да питамо нод којом смо се звездом родили , ми ћемо да питамо под којим се условима она сама родила, па дакле да знамо њен састав ; у место да тражимо да дознамо из звезда нашу судбу, ми оћемо да тражимо прошлост и будућност самих тих звезда, да питамо, од кад оне светле овако као што су сад, и докле ће оваке остати, то ће рећи, да питамо, како су оне постале, у коме су стању данас и шта ће с њима бити после нас ? Ми оћемо да пптамо шта су те светле тачке, или како их неки зову, та безбројна кандила која не гасећи се нвкад зраче своју светлост на иас и ван нас ? Да нису приковане за какв^ сталну основу, и да л" на њој остају непомичне или се крећу, и ако се крећу, којим правцем, каквом брзином, докле, куда ? Да ли су оне случајно разбацане без реда, без узајамних веза или постоје међу њима некн односи и какви ? Какву улогу има у овом свету наше сунце, наша земл.а, ми сами ; да ли смо ми нешто засебно и одвојено, или смо ми само један део и колики део овог видљивог света?... Као што видите од један пут се осу читава поворка питања, које од кога занимљивије и важније. Али ако смо их могли поставити тако преко реда, не можемо преко реда на њих одговарати, јер има их међу њима , која ваља раније решити и ко.ја ће, једном позната, служити другима као основа. Сама природа ствари, коју оћемо да познамо гони нас, да почнемо сасвим из почетка, да дознамо чега има па овом свету , што можемо угледати бнло непосредно голим оком, било оружани дурбинима ; да се упознамо тако рећи са целокупним материјалом овога света, да видимо чега има у њему, и како је то у главноме распоређено, па тек онда да у њему издвајамо ноједине одељке н групе, које ћемо на по се да изучимо, нешто овом приликом а нешто остављајући за други пут. За све ствари које око себе видимо кажемо да су овде , на земљи или на небу. Ми ћемо за тренутак бар у мислима , оставитн земљу на коју се можемо вратити кад год хоћемо, па погледати на небо и тражити да дознамо шта је то небо, чега има на небу, н како