Otadžbina

НЕБО И ЊЕГОВ СКЛОП

3

је то што на небу нађемо распоређено, једном речи тражићемо да дознамо шта је то небо и какав је његов склоп. Из споменака најстаријих народа дознали смо , како су они мислили о небу. Кад те споменике проучимо, ми тек онда видимо како је чудноват човек , и како се он развијао. Јер ако оћете да дознате развитак свести човекове, читајте је на небу ; историја неба није ништа друго до историја људске сујете. Човеку је цео свет небески изгледао тако сићушан и мали , човек се у почетку тако наивно дивио самом себи и својој величини , да је сматрао себе у средини целог света, да је мислио, да је Вог створио цело небо и све звезде на њему, само ради свог једнног љубимчета, човека, да њему светле, да о њему бригу вдде. Зар томе није довољан доказ онај стих из Библије где се вели : „И нека свијетле на своду небеском, да обасјавају земљу« (М. I. 15), Тако су мислили не само Јевреји који су написали библију , него су тако мислили сви они народи који су живели пре Јевреја и од којих су они управо и примили у главноме све што је у библији написано. Имајући дакле такав појам о свету, они су мислили да је земља огромна. тешка гломазна , и непомична, да се на све стране пружа тако далеко да јој се крај не зна и да је над том пљоштом што се зове земља, сведено небо као свод, па се тамо негде далеко наслања на саму земљу. Треба ли вам већих доказа о сталности земљиној од онога где цар Давид вели »утврдио си земљу на темељима њезиним да се не помјести на вијек вјека"; или зар није сасвим јасно изречен појам о небу кад исти цар Давид пева : „Обукао си свјетлост као хаљину, разапео си небо као шатор«.? (Пс. 104). По себи се разуме да тај појам о земљи и небу није измислио цар Давид, него да је и он то научио од старијих писаца индијских и Финичанских. Што се ми позивамо на библију и у њој тражимо, како су стари мислили о небу и земљи то је само с тога, што је то на.јстаријн писани споменик познат вама свима, и што је у самој ствари библија, као копија старијих споменика, представник свију ондашп.их и старијих појмова о свету. До сад. смо дознали само како су стари мислили о облику неба, дакле да је као свод или шатор. А.ко ми питамо какве ,је грађе било небо, то ћемо опет наћи у биб.шји. Јер у књизи постања Мојсије вели: „По том рече Бог нека буде свод посред воде да раставља воду од воде« >,И створи Бог свод и растави воду под сводом од воде над сводом ; и би тако (с »А свод назва Бог небо. И би вече и би јутро, дан други. к 1*