Otadžbina

598

РАЗВИТАК ТЕОЛОГИЛЕ

Као год Левреји и Тонганцн верују да дух може да походи да уђе у кога 1 и онда овај „надахнути," за време док је у њему дух, добија моћ прорицања. Ово надахнуће не ограничава се само на извесни ред људи ; дух може ући у свакога ; једини су изузетак духови највишег реда, богови, они искључно походе свештенике. Призивање духова бива с неким припремама. Када тонгански свештеник, по жељи старешине да што дозна од богова преко нророштва, хоће да призива какво главније божанство, онда се најпре закоље и преко ноћ скува свинче и спреми од неког биља за тај посао потребно пиће познато под именом кава. »Чим сви присутни поседају у круг — а старешине ван њега, у знак покорности боговима — свештеник као представник бога заузме угледно место у кругу и одмах је и »надахнут" т.ј. од тога је тренутка бог у њему. За неко време ћути, с прекрштеним рукама с погледом упртим у земљу и потпуно миран. ■ За то се време жртвено јестиво дели и кава спрема, а матабули по кад што и запитају. Он им који пут и одговори а опет други пут ћути. Чешће неће ни речице прозборити док се с јелом и кавом не сврши. А кад већ стане говорити, отпочиње врло тихим и са свим промењеним, ниским гласом па га поступно подиже до своје обичне говорне висипе или и нешто више. И све што он та.?а каже, држи се да је казао сам бог. Отуда и говори првим лицем као да сам бог говори.« У Старом Завету не налазимо овако тачног описа самог момента призивања духова, али нам Ендорка, жена »с духом врачарским« и начин говора јеврејских пророка довољно истичу сличност јеврејског и тонганског ирорицања. 2 Напред је неколиким иримерима из св. писма , доказано да је јеврејска идеја о богу потпуно антроиоморфна , да се , дакле, Бог замишља с особинама човечијим . разуме се веома потенцираним. Људски пак духови, задржавајући свој облик из тела, постају нека виша, натчовечанска бића , нижа врста богов а. А богови су они који зна.ју све, који могу да разликују зло од добра. 3 Тонганци тако исто верују да човеков дух, Атуа , по емрти постаје паметнији и може да зна шта је добро а шта је зло. А и код Јевреја и Тонганаца, реминерација је .још на земљи. »Награда за врлине и казна 1 „II уђе у ме дух" (књ. прор. Језикиља, II, 2). 2 Пророци Старог Завета такође гвворе у нме Госиода, првим лицем; т.ј. Бог говори на м-ихна уста. 3 Змија хотећн да преварн нрве .вуде да окуое од забрањеног и.шдо веди им : кад окусите, вп ћете постати као богови изнати што је добра гито ли је зло. (Прва књ. Мојс. III, 5). /