Otadžbina

4

небо ii његов склоп

Ви видпте сад какво је морало бити то небо ; оно је имало да носи на себи велике количине воде, дакле морало је бити чврсто и јако па да ту воду одржи, која ће у извесним приликама и кад се отворе нарочити отвори падати на земљу као кнша или залеђена као град, снег и т. д. Шта више један је калуђер у средњем веку причао да је на свом путу, тражећи земаљски рај, стпгао до места где се чврсто небо наслања на земљу ; па како су на том месту остале између неба и земље, веКе или мање рупе , то се он провуче кроз једну од тих рупа, и вмде чега има с оне стране неба. Али ие само богослови, већ и стари астрономи држали су да је небо чврст свод наслоњен на земљу. И они су мислили да земља не може остатн у простору без икаква наслона и темеља ; и они су држали да се ни звезде не могу саме собом одржати слободне, нсго да ]е иебо чврст кристаласт свод за којн су све звезде утврђене и приковане. Поред тога што су стари држали да је небо чвр^т, кристаласт или стакласт свод, за који су зведе приковане, мислилн су да нема само једног неба него више небеса, јер се често реч небо употребљава у множини. Тако се између осталога вели на једном месту у књизн Јова : „Јеси лн ти с њим (Богом) разагшњао небеса, која стоје тврдо као саливено огледало« (37, 18). Само се сви нису слагали оброЈу небеса. Стари су астрономи знали поред звезда које се зову непокретнима, још и за пет планета, осим месеца и сунца. И да би се сва та тела могла окретати око земље, ваљало је свако од њих затворити у једно небо у коме се могло котрљати око земље, а не пасти. Тако је Арнстотело држао да има седам небеса, два за сунце и месец и пет за планете, и да су на осмом небу приковане звезде. Мухамед у корану вели да су небеса чврста и да их има седам ; а наши црквени оци који су то предање пронели и одржали кроз цео средњн век, проповедали су, да су небеса од стакла и да су поређана у осам до десет слојева. И у нашем народу мислило се да има више небеса, а нема сумње да већина и данас тако мисли. Доказ је томе она народна песма јг којој се вели : Њој говори громовник Илија : »Сејо наша, Блажена Марија ! »Утри сузе од бијела лица оДок ми овде благо подјелимо „Отнћ' ћемо Богу на диване »Молићемо Бога истинога «Нек нам даде кључе од небеса (| Да затворим' седмера небеса"