Otadžbina

ШТА СЕ ДО САДЛ ПИСАЛО О ГЕОЛ. однош. 589 џ њено подножје, састављају црвене, ' сиве и зеленкасте шкрил:>асте глине, вапновит пешчар и једар лапор, који су проривени неком серпентинском жицом и другом неком еруптивном стеном, коју описују као: гранитпорфир (онда би био дацит) Буе; Фелзит-порФир са кварцом (Викснел) и Липарит (Алекса); поред исте стене налази се неки једар вапнац, који на додиру са еруптивном стеном губи своју једрину, и прелази из текстуре једре у зрнасту; а и боја му је промењена од сиве до модрикасте. На јужној страни опет је серпентин са трахитом; а на западној страни, где су били и стари рудници, јавља се на подножју шкриљаста глича; затим трахит, у коме је среброносна руда олова упрскана у трахиту; а западније одавде има и више поткопа. Еруптивна стена, на Авали, која је описана 1шд раним именима, а по опису Викснелову, као да ће бити неки порфирит. 0 уплпву ове стене, на околне стене вели исти писац: »шкриљасте су глине стврднуте, лапори сивозеленкасти, те изгАедају као Фелзити' (в. Мепнлгев р. 41); а Алекса каже, да су одношаји исти као код Петроварадина (в. Геолош. цртице стр. 297). Силазећи са Авале наилазимо ваннени шкриљац, који прелази у вапнац, а мсстимице у чист кварцит; а између вапнаца избија иста еруптивна стена, која је и на Авали, а сниже Авале код Торлака, налази Јсе и Лајтовац, но ипак одношаје око Авале и Космаја увршћује Буе у еоцен (в. Воие. Мтегаћ ^ео^п. Ве1: п1 р. 38 и 89). XVII Из Београда преко Обрзновца, долином Таннаве преко ВлашиБа у Крупаа, а одавде на Ооко, па преко Ваљева у Крагујевац. Чим се изађе из Београда, Шабачким друмом, одмах код Чукареве меане улази се у велики котао Савски, који је заузет с леве стране млађим терцијерним наслагама, које су застрте старим и новим наносним талозима; исиод којих су само на неким местима оголићене еоценске наслаге. Нрелазећи Макиш, на Остружничком брду налази се неки пешчар, боје затворено црвене, пун љусница лискуна; за исти пешчар рече једном приликом мој поштовани учитељ г. Ј. М. Шујовић, да се сумња о његовој старости због недостатка података, а да ли се може исти урачунати у еоцен, то би било тек питање, као што су неки сгранци а рпоп, и преко њега поставили иродужење Флишзоне ћа и источно од Београда (в. Е. Т1е1;2е ес{;. ОгшкШшеп V. Воешеп ипс1 Негге^оуша р. 18). Још једно такво оголићење, али заиста млађих терцијерних наслага, налази се више Умке у сурвини, Дубоци, са глиновитим терцијерним лапорима