Otadžbina

590

ШТА СЕ ДО САДА ПИСАЛО О ГЕОЛ. ОДНОШ.

који су покривени лесом (в. У1^ае8пе1. Метојгоа р. 51); у овим наслагама непознати су ми органски остатци, и ако поштовани старина Г. Др. Панчић наводи у млађим терцијерним наслагама велики број мекушаца, да су из наше отачбине, али не навешћује где су нађени (в. Ј. Панчић. Минералогија и Геологија стр. 415), а исто тако и Буе у овом котлу неодређено, локално, наводи неке (в. Воие. Ездшвзе р. 67). Идући терцијерним венцем поред обале Савске, док не сађем у котао Савско-Колубареки, који покрива елувијум преко најмлађег терцијери (в. Воие. ХЈћег Ого-Ро1;ато ес1; р. 26 и 27, и Ејш^е Ветегк. Ра1аео§ео«тар1пе р. 90), и овај је последњи развијен на платоу иза Грабовачке баре, између Стублине и Бањана, а нарочито на западној страни Стублине и на Савској окуци, јужно од села Ушћа, на Вукодражи. Из Бањана преко Калиновца силази се у долину Тамнаве, која дуби своје корито у терцијеру, који је саставл,ен из вапнених глина и песка; образујући и прве и други неки плато, који се ослања на подножје Влашића; где је Викснел нашао на једном одронку, Рашнице (?): жуте и црвене, кад и кад врло лискуновите шкриљасте глине (в. Метојгез р. 52). Врх овога подгорја, Влашића, вели Викснел , да је покривен лесом, који се пружа и иза Миличинаца ; а близу истог села на источном подножју подгорја, нашао је Викснел следећи распоред: 1. једри , сивасти и ситнозрни пешчари посути љуспицама мусковита: 2. пешчари, више мање крупнозрни, кад и кад бречијасти, са вапненим циментом, који садрже комађе кварца, црпкастог шкриљца глипе и мусковита, слични пешчарима Враћевшничким. Између изворног предела Тамнаве и Влашића, вели Викснел, састављена је коса из шкриљастих глина и пешчара; које стене леже, код села Црнељева на неком врло једром црном кречњаку, који код истог села садржи велику количину Фосила (ЕпсгшИа са округлом дршком), те за исти терен мисли овај нисац да спада у креду (в. Метопеа р. 53); али Буе на једном месту препоручује будућим стратиграФима на овај, а и на још неке ланце, који су означзни као креда или јура (в. Воие (јћег Ого-Ро1ато р. 33). Прешав преко овог брежног ланца, силазимо у долину Јадра, која је већим делом покривена наносом, под којим је видео Викснел код Беле Цркве неки бледожућкаст вапнац, испуњен ситним Вћ< т а1уа-ма, за кога вели да је терцијерни; а Буе рачуна у госавске наслаге, не само ове и идуће у овој долини (у Толисавачкој реци (Врбничка?), но и оиисани кречњак на Толисавцу, који садржи неке сумњиве