Otadžbina

ТУРСКИ РАТОВИ У ЕВРОПИ

Овом победом на Дунаву отворена је свеза Београду са Угарском. Даље је у извесној мери уклоњена опасност од Београда. Но да се добије довољна сигурност нужно је и турску сувоземску војску сломити. За ово је Хуњади имао на расположењу 15,000 извежбане војске и 60,000 1 оних, који су дошли да војују за крст часни. Он се настани у Земуну. Капистранове неуређене гомиле подели у мања оделења, и постави им веште заповеднике, да их обуче стројењу и борби са оружјем. Међутим Султан срдит због пораза његове Флоте, завери се, да освоји град за 15 дана или да погине и нареди да се изпова пуца на град и варош, те да се руше зидови. Но и војска и грађанство држали су се храбро и поправљади су ноћу оно, што се д ању сруши. При овом су папини бродови дошли на Хелеспонт да узнемиравају тамошње приморје и с' тога науми да час пре сврши опсаду. Нарочито се наљутио, кад му је од топа погинуо везнр Караџа и тад наредио, да се свом снагом удари на Београд 21 Јула. Необична живост, усљед овога, у турском стану, дала је знак опсађенима, да предстоји напад. Зидови око вароши били су порушени и шанчеви претрпани и оа ге стране Турцима не беше тешко ући у град. И доиста, Турци су одмах отпочели борбу и два пута улазиш у варош, но били одбијени. Хуњади и калуђер позеду своје необучене војске у бој, који је дуго трајао са променљивом срећом. Султан је поделио своју војску у 4 борна реда, те да, кад највише устреба, потпомогне предњи ред. Хришћани, због своје малобројности, нису могли иматитолико борних редова, већ су се борили у једном бојном реду, од почетка до краја. Са њима овлада умор и после борбе од 4 сата одступе у варош. Гурци јурну за њима, освоје спољна утврђења и продру у варош. На пијаци се отвсри нова борба, али слабији Хришћани повуку се у град. Једном турском војнику испадне за руком да се успужа на ограду и да пободе заставу за знак освојења. Но један хришћански војник, Тит Дуговито, обгрли Турчина и заједно са овим сурва се у дубоки ров и нађу смрт. За овим Турци нагрну на капију, јер ту је најлакше ући у град. Они напуне варош, освоје неке градске шанчеве и покушаше да и у град уђу, коме су ограде пола порушене. Хришћани се препадну, а и саме војводе почеше мислити, како ће се избавити из града и на бродовима спасти се. Неке су војводе већ отишле из града. Само Хуњадија и калуђер Капистран осташе хладнокрвни, заједно са онима, што су пошли да се бију за часни крст-и надаше 1 По некима 40,000