Otadžbina

ТУРСКИ РАТОВИ У ЕВРОПИ

се, да ће надбити Турке. Ови, по наредби Хуњадија и Капистрана, почну бацати на Турке запаљене крпе умотане у смолу или у сумпор и друге запаљиве ствари. II пошто оу Турци били у маси око града, запали им се одело, једном од другог и за кратко време огрезну у пламену. Сад нагну да што пре изиђу из вароши, те да се спасу и при том овлада међу њима ужас и највећи неред. Али Хуњади полети са Хригаћанима за њима и почне их збуњене таманити. Од оних, што су ушли у варош, многи су изгинули. За кратко време не беше у вароши ни једног Турчина. Но Турци су остали ипак опасни за варош и град, јер су били многобројни, па с тога Хуњади нареди, да се из вароши и града не исиада. Разваљена места на зидовима повери одабраним стражама. Но Хришћани охрабрени победом излетеше из варошких опкопа и наиадоше поједине Турке , који су излазили у поље између вароши и турског стана. Из те чарке разви се прави бој, јер Капистран, видећи да се чарка неможе да заустави, пређе из Земуна у град, одабере 2000 хришћана и испадне из града на Турке. Својим предњачењем одушевио је Капистран Хришћане, који нападну Турке са највећом жестином, и допру до турског стана. Султан видећи како Хришћани напредују побоја се да му не освоје стан, па с' тога покупи Турке из шанчева и пође са њима за Хришћанима, који су се далеко напред истакли. Ово примети Хуњади, излети са војском из вароши и заузме напуштене шанчеве и спреми се за напад на Султана, кад овај победи измакле Хришћане, и стане се у шанчеве враћати. Султан доиста победи ове Хришћане, који су допрли до главвог турског стана и запалили га, и врати се натраг. Но кад се је приближио шанчевима доби јаку артиљеријску ватру из турских топова, што су остали у шанчевима. Султан се повуче у главни стан, а јаничарима заповеди јуриш на шанчеве. Али су јаничари растурени усљед борбе и немогоше се скупити. Који су пак јуришили били су разбијени. Сад Хришћани испадну из шанчева, појуре Турке и допру и у главни стан. Но овима дође помоћ и понове са 6000 спахија борбу до мрака. Хришћани одступе у турске шанчеве. Хуњади није знао колико је борба овог дана штетно упливи сала на Султана, па с тога се реши да се повуче у варош, јер је држао да са много мањом војском неће сутра издржати борбу у шанчевима. Он нареди, да се шанчеви на брзу руку затрпају и да се топови одвуку у варош. Ако ово неможе бити, да се зачеие. Затим одведе војску у варош. Турци су опет од дводневне борбе уватили страх, тим пре, што је и сам Султан рањен у леву страну и дошао у полу мртво стање. То је учинило, да Турци јогп те ноћи нагну без реда бегати