Otadžbina

АНА КАРЕЊИНА

само оно што је добро. Овим последњима припадаше и Љовин. 1 осталом не беше му тешко наћи на Вроњском доброту и примамљивост, то му је пало одмах у очи. Вроњски беше осредњег раста, снажан и имађаше црну косу, лице му беше лепо и благо а говор тих и сталан. Почев од кратко ошишане црне косе и глатко избријаних образа, па до нове новците униФорме, све је на њему било складно и просто. Он приступи прво кнегињи, а по том Кити. Приступајући јој посматраше је нежним и ведрим погледом а по лицу му се разли једва приметаи, благ и тријумфујући осмех, пун среће. Тако се бар Љовину чињаше. Пажљиво јој се поклони и пружи своју кратку а широку руку. За тим поздрави главом све околне па седе и не гледајући у Љовина, који не скидаше очију с њега »Дозволите да вас упознам«, рече му кнегања показавши на Љовина: »Константин Димитрић Љовин , гроф Алексије Василић Врољски. ;с Вроњски устаде и учтиво пружи руку Љовину. »Мислим да смо ове зиме требали једанпут да обедујемо заједно, аливи сте се изненадно вратили на село.« »Константин Димитрић мрзи и презире варош и варошане« рече грефица Нордстонова. »Свакако моје речи утичу јако на вас, те их тако добро памтите", одговори јој Љовин , но одмах се сети да јој је једном већ нешто слично казао, те поцрвене. Вроњски погледа Љовина и гроФицу Пордстонову па се насмеја. »Живите ли увек на селу ?« упита га он; ја мислим да би ми зими на селу било досадно. »Није досадно кад се има заиимање, па и осама није досадна®, одговори Љовин. »Ја непрестано сањам о сеоском животу", рече Вроњски, охолим тоном, а у себи држаше да овај то није приметио. »Али ја се надам , гроФе , да нећете увек живети на селу 11 , додаде гроФица. »Незнам, нисам одавно покугаавао, али ја волим сеоски живот. Нисам никада био тако ведар од како сам оставио руско село и његове сељаке у ципелама од лике , да у Ници проведем зиму са матером. Ви знате да је Ница сама по себи досадна, па и Неапољ и Оорент су интересантни за кратко време; они су. . .« Он је приметио да гроФица Нордстонова хоће да каже нешто, за то прекиде реч , а по том настави, окренуши се пажљиво к'њој. Разговор јесваког тренука запињао, тако даје стара кнегиња, за сваки случај, ако би се разговор исцрпио, држала увек у резерви 4*