Otadžbina
52
АНА КЛРЕЊИНА
две тешке батерије, на име: класачно и реално образовање а за тим општу војну обвезу, за коју држаше да није нужно да напредује, те тако гроФици Нордстоновој није више ни падалао на ум да пецка Љовина. Љовин није хтео а ннје ни могао участвовати у разговору. Сваког часа говораше сам себи: »Морам сад ићи « а при том не одлазаше, увек је нешто очекивао. У том се заподену разговор о »столу што се сам креће« и духовима. ГроФица Нордстонова, која вероваше у спиритизам, причала је чудноватости што је видила. „Ах, за име света гроФице ! никада нисам што надприродно видио, ма да сам увек тражио да видим! рече, смејући се, Вроњски. »Добро, идуће суботе«, рече гроФица. »А ви Константине Димитрићу, верујете ли у то ? с< упита Љовина. »Што ме питате? Та ви знате мој одговор.« »А.ли хоћу да чујем ваше мишљење.« „Моје је мишљење«, рече Љовин, да „столови што сами играју« доказују, да тако звано образовано друштво није далеко утекло од сељака, они верују у урок и враџбине, а ми . . .» »Дакле ви не верујете?« »Не могу да верујем у то, гроФпце.« »Па и ако сам ја то видила рођеним очима?« „И сељанке веле да виђају сени својих мртвих." ,,Онда држите да нисам истину рекла?« и осмехну се усиљено.« »Није тако, Маша, Константин Димитрић је само рекао, да у го не може да верује!« рече Кити норуменивши у место Љовина који приметивши то паде у веће узбуђење п хтеде да јој одговори. Али се у то уплете Вроњски ведрим осмехом, да помогне разговор и спречи опг.сност, »Држите ли да је то сасвим немогуће ? Ми причнајемо биће електричној снази, али је изближе не познајемо, зар не може лако бити још какве снаге, која нам је сасвим непозната ? која. . . 1< »Кад је електрична снага први пут нримећена, одговори жустро Љовин, посматрана је на неки особени начин и векови су протекли док се је догпло на мисао да се практично употреби." Вроњски је пажљиво пратио Љовинов говор, при чему се претвараше, а у томе је вешт био, да га јако интересује. »Да, и сада нове спиритисте кажу да у томе лежи нека снага, коју истина не познају, али која према датим претпоатавкама спепш успеху, а ствар је научењака да истпитају биће ове снаге.« Доиста, ја не уриђам, као зашто се ова снага не би могла пронаћи, кад... с<