Otadžbina
АНА КАРЕЊИНА
53
»За то не, пресече га поново .Бовин, што се код електрицитета увек, кад год се смола чиме вуненим протре, ова снага показује, а код спиритизма се експериментом иишта не доказује и за то, то није никаква природна сила. Јамачно је Вроњски приметио да тај говор има врло озбиљан карактер за салон, па се труђаше да удали ову тему, те се смејући обрати госпама: »Дозволите нам да учинимо само један покушај« рече гроФица, а.ш је .Бовин баш сада хтео да изговори до краја оно што је мислио, »Ја држим, продужи Љовин, да су узалудни покушаји спиритиста, да објасне своја чудеса бићем какве нове снаге. Они говоре о некој хдуовној снази, а међу тим хоће да је докажу материјалним делањем. * Сви су очекивали, да једном сврши, па и он је сам то приметио. »'А ја мис.шм, рече гроФица Нордстонова, да би ви били ванредан медијум, пошто лако долазите у занос « Љовин зину да још нешто одговори, али се застиде и ућута. »Оставите нас да почнемо, кнегињо! Хоћемо ли одмах да покушамо са столом ! рече Вроњски. Дозволићете кнегињо ? а Он устаде мотрећи на све стране не би ли угледао какав столић. Кити устаде да донесе згодан столић. Пролазећи поред Љовина сусретоше им се погледи. На срцу јој бејаше тешко, тим теже, што је по несрећи и он са њом патио, а то беше њеном кривицом. »Ако је за праштање, опростите ми,« говорио је њен поглед. „Омрзнуо сам све, па и вас и себе самог, одговараше његов сетни поглед, и он узе свој шешир.... Али му не беше суђено да оде ; јер чим су се остали око стола поређали, уђе кнез, па поздравивши се са госпама окрете се Љовину. »Ах,« рече му радосно, »од кад си ту ? Нисам ни слутио да ћу те затећи. Мило ми је што вас видим." Стари кнез говораше Љовину час а ти 11 час »ви <( . Он га загрли и разговарајући с' њим и не погледа Вроњског, који беше устао, те мирно очекиваше да се кнез њему обрати. Кити је по свима околностима приметила. да је Љовину морала бити несносна наклоност њеног оца. Најиосле је приметила и то, како је отац на по'здрав Вроњског хладно одговорио и како га исти доброћудно и сумњиво посматра, трудећи се да појми, али не могаше, са којих би разлога могао отац према њему бити нерасположен. Па и остало друштво нешто се устручаваше.