Otadžbina

Лука Ћелевић

551

— Смеш /Кш^оџ^г^ п О ©10М1С ништа одговорити. Оно што сам чуо, таад 0 м (3 Ј 'Р* а А | 0 Д а никако не иде т моју главу. Али сада пе ваљда доћи иуковник Драгашевић, иа Кемо чути. На сваки иачин наопако радимо! — Не ваља — рече човек с осмехом — ништа не ваља! Тако се не ратује! •Ја му стискох руку иа одох ономе столу где ме је чекао мајор Др. ,1аза, који је седео са пуковником Богићевпћем и потпуковником Магдаленићем. .Ја им казах што сам могао разабрати у „конаку". Они су то већ знали, али тако исто не беху у стању да појме. Опет ућутасмо сви. По који затражи тек од оног чпвучета један рум. Други пуше и ћуте. Док смо ми тако седели, Краљ је спреман за полазак зовнуо окружног начелника мајора Т. Ноповића у своју собу. Шта му је казао, то је г. Тоша овако записао у горе поменутом своме писму: „Пред саму зору Врховни К'омандант ме позва у своју собу и веома ми мирно рече: „ — Тодоре, од тебе не могу да кријем. Ми се налазимо у великој опасности. Непријатељ ће продрети у Пирот или од Ржане или од Цариброда. Мој је останак овде немогућ. На овој линији нема више ни једне сигурне трупе, код које бпх могао остати, што бих најволео. У овом часу ја остављам Пирот, а тебе назначавам за команданта одбране Пирота; стављам ти под команду чету, која је једина од војске као дворска стража у Пироту. Спреми све што је нужно да се магацини уаале и униште, ако неиријатељ ародре од Цариброда, а ако дође од 1 Ј жане, онда не, јер онда се ствар може још поправити. У осталом о овом питању споразуми се са г. Министром војним који је у Цариброду". „Овај споразум водио се одмах за тим по телеграфу у стацијама.