Otadžbina

552

СЛИВНИДА

„На питање о епаљивању магацина добио еам овакав одговор: „— Немојте запалити, но спремите да се то у псследњем моменту може учинити. „— А ако непријатељ продре од Ржане? „— II онда не. (Сада мпнистар говори телеграфисти Бихелу) Кажите г. начелнпку да сам упутио једну батерију у Пирот. Кажите му да нредузме команду док не дође који виши командант! „— Молим, потпишите то! „— Ево потпиеујем! Министар војни, пуковник Јован Петровић." Док је начелнпк пиротски у телеграфу водио овај разговор са нашим шефом у Цариброду ми смо, седећи у пустој Рабеновој кавани на један пут чули с улице многобројно .пљас — пљас!" као да је чптав ескадрон наишао на блато п баруштине у главној улици Пиротској. Потрчасмо, који на прозоре, који на врата, да видимо шта је. II ако је још био мрак, опет се толико почело свитати да смо могли распознати. То беше Краљ са својом свитом и једним одељењем гардиста. Одјахаше пут Веле Паланке — Ама ово није шала? — рече неко кад се вратисмо столу. — Вогме није, кад Краљ оде. —- Каква шала? Видео сам ја још 5 ог да ту нема шале! — Ћутите, ово су канда добоши? Прислушасмо. На најближем раскршћу удара добош, и по тихој зори стаде се разлегати некаква гласина овако: „Од стране суда вароши Ппрота и окружног Началства јавља се, да су се појавили некакви неваљалцп бугарски, који