Otadžbina

СЛИВНИЦА бб5 су се провукли кроз нашу војску, са намером да нападну на Пирот. Позивају се сви грађани пиротски, који могу понети оружје, да одмах дођу у...." Свршетак позива нисмо чули, јер један од нас удари иеснидом у астал и викну — Триста им.... што узбуњују варош за бан бадава! — Како бадава? Па знаш ли ти колнко је од Ржане до Пирота? —• Можда су Бугари ве1. иред самом вароши! — Е људи, видели смо до сада свака чуда, јер ево за нашега кратког века трећи пут ратујемо, билп смо и побеђени, и нобеђивали смо. Још нам је остало да пробамо како је то битп заробљеник, ето данас ћемо и то видети! — Већ мени и куму неће ништа то знам — рече Др. Лаза — и ако немамо белу повеску са црвеним крстом на руци. Само сам радознао, хоће ли нас тератп пешке у Софију, или ће нам коње.... — Јес — рече потпуковник Магдаленић — ако Бугари приме твој пардон? Др. Лаза га само погледа. Ко зна како би се овај разговор извнтоиерио , да не уђе пуковник Драгашевић. Он оде ираво у ону собицу где се 1-ог Новембра још онако весело играле карте. Ми сви уђосмо за њим. Донегае н некакву лампу. Затворисмо врата — Ово је господо — рече пуковник н разви некакву артију —заповест за врховнп гатаб! — и он стаде чптати. По тој заповести нека су одељења имала остати у Пироту до повратка шефа штаба, а друга имаху се одмах кренутп за Белу Паланку. Међу последњпма беше и моје. Официри се разиђоше. Драгашевић извади другу једну хартију па рече мени: — Молим те потпишп ово.