Otadžbina

Ц А ПРЕСТОЛУ

599

— - Г. докторе — упаде му Валпурга у реч — имам да вам кажем једну реч на само. Молим ходите вамо! Толико беше већ на двору научнла да се извесним одлучним учгивостима може много ненријатност да уклони или бар заузда. Беше иуно узвишености у начину на који је она сада доктору казала, да она не може трпети, да у њеној кући и ко рекне што ружно о грофици Ирми; она тако исто не би трпела да когод оговара нред њом г. доктора, јер и го би за цело било таква иста лаж као и све шго се говори о грофици; ова је само несташна шаљивчина као и доктор што је, она би му могла бити другарица по нарави, а и по поштењу је с њиме једнака, за то нека јој не учини на жао да у њеној кући говори ружно о грофици. Доктор погледа Валпургу зачуђен. Кад се вратио у собу рекао је Хансу -— Је с' чуо, ти имаш жену, са којом се можеш ноносити и ти и сваки коме је она нријатељ! Валпурга оде у сарачану и стаде писати. „Слатка моја грофице, користим се овом приликом да вам пишем. Наш г. нарох хоће у варош, па је тако добар да хоће да понесе и да вам преда ово писмо. Ја не знам шта он тамо има посла, али то можете бити сигурни, да је све добро што он жели. Он је према мени врло добар, нарочито од како сам се вратила из туђине. „А сада бн вам радо писала како је мени. Ја не могу боље пожелети. Кад се има свој муж, своја мајка, своје дете и свој посао, и косидбу смо свршили, али не онако у шали као што смо ми косили, кад смо били у Летњиковцу , сећате ли се ? „Ја рекох ми, а Бог свети зна да л сад и ко на двору и помишља на ме.