Otadžbina

Н А ПРЕСТОЛУ

„Ах, ви, добра моја грофице, ви ме за цело нисте заборавшш. нитп мо.је дете, хоћу рећи принц, па ни Краљица, ни госпођица Крамерова, ни њен отац. „Молпм вас ноздравите их све. н личног лекара и барона Шенннга п прву дворску госпођу, она је ипак такође добра, Кад одете госпођи Гунтеровици поздравите и њу. 0, каква је то жена! Иа жалост ја сам се с њоме нознала тек на дан пре мога поласка; њој треба да одете сваки дан. таква је морала бити покојна ваша мајка. И учините мп љубав иа ми пишите по који пут, како је моме принцу, та он и вас тако воли. И кад се будете удавали молим да ми јавите. Па онда, ако се покаже згодна прилика нека ми госнођица Крамерова испрати ону лепу иреслицу: била би грехота да труне горе на тавану. „Моме је мужу бпло много жао што вас није могао видети оно јутро, а и мени. Ја морам себи да избијем из главе како сте ви оно јутро изгледали. Кад год хоћу да мислим на моју лепу грофицу, на моју добру пријатељицу, ја морам најпре дд обиђем сећање на оно јутро. „И моја вас ма.јка поздравља по хиљаду пута : она је познавала вашу мајку и вели да је у њу гледати било то исто што и погледати у сунце. „Моје се дете испрва туђило од мене; ви сте на принцу видели како деца умеју да се туђе од- свакога кога не воле. Али сад смо ја и моје дете добри прпјатељи, а најбо.ље што човек може имати на овоме свету то је своје дете, свој носао и своје имањице. Ах кад тако човек иде са својим дететом, онда уза њ иде жив извор, из кога се може напити среће кад год хоће. „Често ми изгледа као сан да сам ја била у туђпни, али опет је добро што је тако било; још једном не би била у стању то учинити. то осећам, и тако сада само желим да добро пожпвим. „Љубпм артпју коју ћете ви у руке узети.