Otadžbina

Н Л II Р Е С Т 0 Л У

Та недеља дана прође на миру. Ханс је бно неколико дана на путу. Он је свргаио куповнну. Ујка Пера бегае измолио као нарочиту милост да и он буде присутан када су избројане паре, којима је Фрајхоф кунљен. Кад је видео оне силне новде, њему заигра нешто пред очима. а када га Груберсеп уппта „Допада ли тп се?" он рече као да се пз некаквога сна пробудио. — Јес , истина је , ја никако нисам веровао; само у старим иричама сам слушао, да може да се нађе толико новаца на гомили. И цела та гомила једла ако је неколико фуната тешка, па опет може за њу да се добије читав Фрајхоф. Јес, Бога мн, ја како , на то ја нећу заборавнти нн у мојој старости ! Груберсен се насмеја колико га грло доноси, тај човечуљак са седим власима мора битп да беше уобразио да је Бог зна како још млад, када тако говори о својој потоњој старости. У петак вратио се парох. Он није нашао грофицу Ирму. Она беше са целпм двором отпутовала у некакву бању. Писмо ,је оставно у дворцу да га иошљу за њом.

12. Ветрењак што показује којн ветар дугае, беше се опет окренуо на лепо време. На небу једва по који растурен облачак. Па тако беше и међ људима обрнуло расположење. У селу се чуло да је Ханс купио велико добро Фрајхофско с оне стране језера и да га је готовим парама исплатио. Ко Се још може и даље срдити на таквога човека? Ваш је то ружно од механџије, што је натерао таквога човека и такву жену да се селе у друго место; та они су били дика за село и не говорећи о користи, коју има се.то од тако богатнх и