Otadžbina

Н А ПРЕСТОЛУ 603" добрттх људи, нарочнхо кад су онн н сами били најпре спромашни им знају како је сиротињи. Сад опет најсрдачније поздрављаху Ханса и Валпургу где су се год појавилп и свак пх увераваше да они, полазећп пз села, носе и парче његовог срца. Коловођа оних лармаџија што су хтели да какву год накост учине Хансу , игго нм је покварио весеље у механи т дође сада да се погоди код Ханса као слуга. Овај му рече да за сада мора задржати слуге које је затекао на Фрајхофу г јер они најбоље познају где пгго ваља на добру, а већ доцније гледаће да га узме. Ханс је морао често да путује којекуда. Имало је многошто-шта да се уреди код суда , а морао је да прими и једног старца који је имао право да седн у Фрајхофу док јс жив, и којп ни за које новце није хтео да уступи то своје, право н да се исели из куће. — А знате ли — рече Ханс једном — ко мн је много помогао? То смо са свим били заборавили. Тамо горе на граници, три сахата од Фрајхофа, станује Стази , твоја другарица Валпурго, и њен муж који је онде подшумар; он ми је показао шуму и право нма кад вели, да се у њој могу просећи такви путови да можемо сносити н греде. Зар нећеш и ти једном са мном да видиш нашу нову домовинј? —- упита жену. — -1а волим сачекати да одем онда када ћемо тамо са свпм и остати. Мени је све право куда год ме ти одведеш, јер ћемо свуда бити заједно, а колика је мајчина радост, то ти не можеш ни замислити! Стара-мајка. која иначе ннје никад помишљала на смрт. сада се често вајкала да неће доживети да се пресели преко у Фрајхоф и то као мајка газдарице онамо где је била слушкиња. По ваздан је причала Валпурзи о лепим јабуковим дрветима у великој баштп, о потоку у коме је тако добра вода да се у њој могу пратн рубине и без сапуна па да буду беле